17 Antworten zur AK und ihrer Wahl

1. Ko je ili šta je AK? 

Megafon i advokat za gotovo 4 miliona ljudi

Radnička komora (AK) zastupa interese gotovo 4 miliona zaposlenih u Austriji. Mi se borimo za Vaša prava na radu – i za to da Vas čuju, da budete pošteno plaćeni i pravno osigurani. Najbolje u svemu tome: Radničkoj komori AK ne morate posebno pristupati – po Zakonu o Radničkoj komori svi zaposleni automatski su i članovi Radničke komore. To važi i za učenike u dualnom obrazovanju, nezaposlene i ljude na plaćenom ili neplaćenom odsustvu – svi oni mogu koristiti sve usluge Radničke komore. 

2. Zašto postoji AK? Zašto je AK važna? 

Kako bi se neko borio za radne ljude

U Radničkoj komori (AK) svi zaposleni imaju nekoga ko se bori za njih, ko se zalaže za njihova prava i stalno se politički angažuje. Jer mi hoćemo da se želje zaposlenih uzimaju u obzir prilikom donošenja zakona. Zbog toga naši stručnjaci detaljno proučavaju zakone: oni ih ocenjuju, formulišu zakonske predloge i bore se za važna radnička prava za naše članove. Jer pošteni uslovi rada i dobro strukturisana socijalna država se ne podrazumevaju. 

Nekoliko primera: pravo na najmanje 5 nedelja plaćenog godišnjeg odmora, odsustvo radi rođenja ili nege deteta – mnogo toga što se danas podrazumeva su izborili sindikati zajedno sa AK.  

3. Šta znači zastupanje interesa? 

Zalaganje za težnje velikih grupa

Mnoge težnje nisu samo interesi pojedinaca već velikih grupa. Zaposleni imaju zajedničke interese: pošteno plaćanje, regulisano radno vreme, pravo na odmor itd. Ako bismo svi mi pojedinačno pokušali da ostvarimo ove interese, to bi sigurno bilo teško. Zbog toga postoje predstavnici interesa koji brane zajedničke ciljeve i bore se za poboljšanja. Za zaposlene to čine Radnička komora (AK) i Savez sindikata (ÖGB). Za preduzeća su to Privredna komora (WK) i Udruženje industrijalaca (IV), a seljake zastupa poljoprivredna komora (LK).

4. Ko je član AK? Da li sam i ja član AK? 

Članovi AK su načelno gotovo svi koji su nesamostalno zaposleni

Dakle, svi zaposleni, uključujući i zaposlene sa minimalnim radnim vremenom, frilenseri, zaposleni na dopustu, nezaposleni, vojnici i civili u vojnoj službi teučenici u dualnom obrazovanju.

Ko nije član AK? Na primer vlasnici preduzeća, zaposleni u javnim službama ili seljaci.

5. Zašto postoji obavezno članstvo?

Bez obavezne članarine ne postoji AK

Radnička komora (AK) ne dobija novac iz budžeta. Zbog toga je zakonom regulisano da zaposleni plaćaju malu članarinu. Bez ove obavezne članarine AK ne bi postojao. Samo ovim solidarnim članstvom svi mi imamo punu zaštitu. Na primer, pravnu zaštitu kada se mora na radni sud. Ili podršku u slučaju nelikvidnosti ili zaštite potrošača. Svi dobijaju premijum paket. I oni koji su oslobođeni plaćanja članarine (učenici u dualnom obrazovanju, zaposleni sa minimalnim radnim vremenom). Kao članu AK na raspolaganju su Vam naši vrhunski stručnjaci.

Pored toga: obavezno članstvo ima veliku prednost jer se ono ne može jednostavno ukinuti već je posebno zaštićeno. To je važno jer bi inače neka vlada koja pre svega zastupa interese vlasnika preduzeća ili koncerna jednostavno mogla ukinuti AK – i radni ljudi više ne bi imali glas. 

6. Kolika je (obavezna) AK članarina? 

Samo 10 evra mesečno

AK članarina za srednja primanja je visoka kao otprilike cena 2 kafe sa mlekom u kafiću. A njena protivvrednost se može jasno videti: savetovanje i pomoć u oblasti radnog i poreskog prava, zaštite potrošača, socijalnog osiguranja i platežne nesposobnosti. Ne zaboravite: sa ovom AK članarinom imate glas i prilikom donošenja zakona. Jer svojom članarinom plaćate i važno političko zastupanje interesa.

Članovi koji zarađuju malo ili čak ništa oslobođeni su plaćanja AK članarine, ali dobijaju celokupan paket usluga AK. 

7. Zašto su potrebne Radnička komora (AK) i sindikati (ÖGB)? 

Jer je to nepobedivi tim za radne ljude

Radnička komora (AK) je kuća znanja i stručnjaka. U AK se proveravaju zakoni, rade studije i još mnogo toga. Ali mi nudimo i savetovanje o radnom pravu, zaštiti potrošača ili gledamo rešenja o penziji, ugovore o zakupu ili klasifikaciju naknade za negu – u slučaju nužde za naše članove idemo i pred sud. 

Austrijski savez sindikata (ÖGB) organizuje članove radničkih saveta, poverenike za mlade i predstavnike zaposlenih, obrazuje ih i podržava u njihovom svakodnevnom radu. Na taj način sindikati su sasvim bliski zaposlenima u preduzećima i poznaju njihovu svakodnevicu. Sindikati takođe redovno pregovaraju o kolektivnim ugovorima i tamo pokušavaju da za zaposlene izvuku najbolje. U tome im pomažu AK studije – važni zahtevi se mogu potkrepiti brojkama i činjenicama. Ako je potrebno, ÖGB takođe organizuje skupove u preduzeću sve do štrajka. 

Ovaj timski rad AK i ÖGB garantuje da zaposleni imaju snažne predstavnike na svim nivoima 

8. Šta je socijalno partnerstvo? 

Veoma važno dostignuće

Nigde na svetu nema bolje zaštite kolektivnim ugovorom. Socijalno partnerstvo se sastoji od 2 partnera: strane zaposlenih i strane poslodavaca. Sindikat i Radnička komora zastupaju interese zaposlenih, a Privredna komora, odnosno Poljoprivredna komora interese vlasnika preduzeća, odnosno seljaka. Kod ove saradnje se radi o tome da se nađe dobar kompromis između dva suprotstavljena stanovišta. Na primer, prilikom godišnjih pregovora o kolektivnim ugovorima, donošenja zakona i kod svih pitanja ekonomske i socijalne politike (tržište rada, zdravstvo itd.). 

9. Zašto je socijalno partnerstvo važno? 

Za očuvanje socijalnog mira

Pošto se o mnogim interesima poslednjih decenija partnerski pregovaralo i rešavalo, mi u Austriji živimo u zemlji u kojoj vlada socijalni mir.

Konflikti interesa treba da budu rešeni pre svega za pregovaračkim stolom. Metode borbe kao što su štrajkovi su uvek poslednje sredstvo. Uostalom: u Austriji se u poređenju sa drugim zemljama izuzetno malo štrajkuje. Za to postoji razlog: jer u Austriji već decenijama postoji socijalno partnerstvo. 

10. Šta radi AK? 

Brine se o interesima zaposlenih

U zakonu stoji da Radnička komora (AK) treba da zastupa socijalne, ekonomske, profesionalne i kulturne interese zaposlenih. 

I mi činimo upravo to. U slučaju problema na poslu, sa sistemom upravljanja zaštitom na radu, sa naknadom za negu ili rešenjem za penziju, ali i po pitanju zaštite potrošača, obrazovanja ili stanovanja – AK je uvek tu za Vas. 

Mi zastupamo sve zaposlene u odnosu na politiku i privredu i analiziramo zakone. Bilo u oblasti radnog ili poreskog prava, zaštite potrošača, socijalnog osiguranja ili platežne nesposobnosti: godišnje obavimo preko 2 miliona savetovanja – telefonom, elektronskom poštom i u ličnom razgovoru. Ali mi ne samo da pomažemo, mi takođe podržavamo. Na primer sa AK obrazovnim kuponima za članove. Osim toga mi držimo mnoge obrazovne ustanove u celoj Austriji i podržavamo mlade u profesionalnoj orijentaciji. I radimo osnovna istraživanja i studije. Saznanja koja se na taj način dobijaju su važna za politički rad. Na primer, naše analize podržavaju sindikate u pregovorima o kolektivnim ugovorima. 

11. AK je parlament zaposlenih – zašto? I kako to funkcioniše? 

Svi austrijski zaposleni čine AK! Radnička komora (AK) je organizovana u 9 samostalnih radničkih komora: po jedna u svakoj saveznoj pokrajini. U većim saveznim pokrajinama postoji više lokacija. 

AK parlament funkcioniše ovako: svakih 5 godina članovi AK u svojoj saveznoj pokrajini biraju svoje političke predstavnike – zapravo parlament zaposlenih. Ovi izabrani većnici komore (oni su nešto kao poslanici) čine punu skupštinu. Ona bira upravni odbor i predsednike odgovarajućih pokrajinskih komora. Krovna organizacija koja obuhvata 9 pokrajinskih komora je savezna radnička komora – njeno sedište je AK Beč.  

12. Šta su AK izbori? 

Na ovim izborima članovi AK određuju politički pravac

Zakonom o radničkoj komori svi zaposleni su automatski članovi radničke komore (AK) i time imaju pravo glasa. Na ravnopravnim, direktnim i tajnim izborima svakih 5 godina se biraju pokrajinske komore iz različitih političkih grupa – frakcija. Članovi, dakle, izborima određuju politički kurs AK. 

13. Zašto je važno učestvovati na izborima za AK? 

Jer samo jaka AK može zastupati Vaša prava svom snagom  

I jer Vi time učestvujete u definisanju političkog pravca Radničke komore (AK) u sledećih 5 godina. Birajte! Sledeća prilika: 2024. godina

Što više glasova AK dobije, to se bolje možemo boriti za položaj zaposlenih. 

14. Kada su sledeći izbori za AK? I kako se oni odvijaju? 

2029. godine

Direktno u preduzeću ili poštom. I jedan i drugi način su nebirokratski i brzo se odvijaju. Tajnost glasanja je uvek očuvana. Najvažnije informacije o izborima kao član AK možete dobiti pismeno od izborne kancelarije AK. Ona će Vas obavestiti npr. o tome kada i gde tačno možete da glasate, kako i kada ćete dobiti izborni listić i da li možete biti upisani u birački spisak ako nemate automatsko pravo glasa. 

15. Gde mogu da glasam? 

U Vašem preduzeću ili sa izbornom karticom

U preduzeću ako je tamo organizovana takozvana izborna jedinica preduzeća. To je slučaj u većini velikih i srednjih preduzeća. Niste prisutni u svom preduzeću u vreme izbora zbog odmora ili promene posla? U tom slučaju možete poslati zahtev za dobijanje izborne kartice. Kako to ide? O tome možete na vreme dobiti informacije od izborne kancelarije AK.

U Vašem preduzeću nije organizovana izborna jedinica? U tom slučaju će Vam biti poslata izborna kartica. Nju ćete predati poštom ili ćete glasati lično na jednom od javnih izbornih mesta. 

16. Da li uopšte imam pravo glasa? 

Svaki član AK ima pravo glasa

Automatski imate pravo glasa nezavisno od državljanstva ako ste na određeni datum – tj. nekoliko nedelja pre izbora – nesamostalno zaposleni ili imate ugovor o slobodnom angažovanju. Ako ste na taj dan učenik u dualnom obrazovanju, zaposleni sa minimalnim radnim vremenom, u vojnoj ili civilnoj službi u vojsci, možete se upisati u izbornu listu. Izborna kancelarija AK će Vas na vreme pismeno informisati o tome. 

17. Od kada postoji AK? 

Već 100 godina

Radničke komore (AK) su osnovane 1920. godine kao neophodna protivteža trgovinskim komorama koje postoje od 1848. godine. Trebalo je da AK stoji nasuprot njima kao ravnopravan partner. Parlament je 1920. godine glasovima svih frakcija doneo Zakon o radničkim komorama. Nakon Drugog svetskog rata je uz pomoć AK formirano austrijsko privredno i socijalno partnerstvo. A na njemu nam zavide širom sveta.